TomSojer

ned - 14.03.2010

be........

Be a man,

Face the next day with a smile on your face.

Bite in to the flash,

With all the strenght in your jaws.

Produce the ornaments on the living skin,

With but your nails.

Bite the lip unitill it bleads.

Face the dark side of the moon,

And dark side of yourself.

Face the other face of your face.

Only thng to fear is discrace.

Be whatever you want to be,

Untill you stay yourself!

sub - 06.03.2010

Fields...........

Mrzim ovo malo žuto govno iz Japana. Bezobzirno je i sija u pičku materinu i moje oči. Nije mi jasno kako su ovi Kinezi iz Japana onako žuti kad stalno žalju gorenavedeno ovamo nama.

Valjda mi belo vino pravi ovakva raspoloženja. I kakva bi drugačije kad je onako bledunjavo, prozirno i bezkarakterno. "Piješ belo-pišaš belo; piješ crno-opet pišaš belo. Dakle nešto ostaje".

Picture your self in a boat on the river, with tangerine trees and marmelade skies.......................

Došao sam niotkuda, idem nikuda, danas ću raditi ništa, želeti ništa...... .............tako je najbezbolnije.

Najtužnije je sahraniti entuzijazam. Evo već sam toliko patetike ispucao da sam se samom sebi smučio. Postajem mentalni i emotivni Alan Ford, a uvek sam težio da budem recimo Dylan Dog.

Odoh u neki strawbery field, where nothing is real. Pucnuću prstima i postaće Fields of joy. Uglavnom napolje u polje. Još ako se ne vratim.............pa milina jedna.

Imam još da kažem:

" Goodbye cruel world,

I'm leaving you today.

Good bye all the people,

there's nothing you can say,

to make me change my mind,

Goodbye......................"

I'll be back/harder, better, stronger/ Don't cry for me Angelina...........................

čet - 04.03.2010

NAJsuss (grad nimfi)

   Nebojša živi u Beogradu već nekoliko godina, ali bar jednom mesečno voli da pobegne kod svog druga Laze u Niš. Obično počinje komunikacijom na FB koja otprilike ide ovako:

-Di si Lazo livro stara??? Šta se radi???
-Evm oe, pjem ko prase.
-Oću i ja!!!!!!!!
-Pa dođi u Niš.
-Sutra stižem.

    Bus se trucka sa sve dotičnim Nebojšom, dok se on trucka sa sve zavidnom količinom THC-a koja je obavezna pred putovanja. I kada konačno stigne, on pola sata zove gorenavedenog Lazu dok ga ne probudi iz maliganskog sna.
   Između par zalogaja najboljeg roštilja, prelistaju zajedničke prijatelje i updateu-ju novosti od poslednjeg viđanja.
   Posle kafice i par flaša vina u studentskom domu, sleduje bilijar, pivnica pa nezaobilazni "sunset" klub.
   Ujutru se rezimira prošla noć i leči mamurluk uz kaficu, negde u kazandžijskom sokačetu i to je jedini trenutak da se diskutuje o tome. Važi pravilo:" Šta se desilo posle 30tog pića, kao da se nije ni desilo".
   Nebojša se vraća za Bg napunjenih baterija i osvežen hvata u koštac sa aktuelnim problemima.

uto - 02.03.2010

Jebali vas platani!!!

Dan je tmuran, a ja nikako nisam mamuran. Posla nemam, a ni para. Tako da nema ni alkohola. Jedva da se za po koji joint nagrebe. Ovako se više ne može!

Komšinica neće emotivnu vezu, oće samo kresanje. Da mi je neko pričao da će da mi smeta ovakav aranžman kada sam imao 17 oterao bih ga u tri pizde lepe materine i rekao mu da se ne šegači ko ovi naši političari. Ovako se više ne može!

Mačak je podivljao od hormona i čini mi se da ću ga pustiti na ulicu da jebava neke mačkice. Alternativa je muda pod nož (a u toj situaciji znam šta bih ja izabrao). Ovako se više ne može!

U takvoj situaciji mi ostaje da se okrenem starim vrednostima. Jethro Tull i Heroes of Might and magic III. to se još uvek može!!!

P.S: Zabole me za platane, bolje nek prošire trotoare ili dodaju još po jednu traku.

čet - 04.02.2010

Blogđendan!!!

Evo tačno je godinu dana kako gostujem u ovom matrix-u,(što je bolje nego kod grofice na večeri, tamo bih do sada postao alkos a o liniji da ne govorim). Počelo je ovako............prvo sam naleteo negde na dudarimov blog, pa potom krenuo da čituckam blogove koje je on linkovao na blogu, i ondak reših i ja ponešto da kažem.

Inače prija mi ponekad tako da misaono onanišem. Pa kome se svidi svidi, kome jok njegov problem. A kako vidim ima ljudi koji prate i komentarišu redovno. Tanja i Arrowka su tu negde još od prvog posta, tako da njima posebna pohvala!!! Svima ostalima veliki pozdrav pa se čitamo i dalje!!!!!!

sre - 27.01.2010

The things i don't know (radni naslov)

I am walking down the earth,

And thinking ‘bout the truths

Of life that always ends.

On mountains i climb

And with my troubling mind

Down with brooks descend.

Taking paths ahead of me

And i hope that i’ll see

What that all is about.

Ref:

I wanna know

How fast grass grows?

Why eath goes around?

And who made the sun?

Have felt the tree

If noone didn’t see?

But most of all

I (really) wanna know

Why she.......... had left me..........

Muzika je snimljena, još samo da ja otpevam i kum da nabaci solažu i kačim vam da čujete!!!!

sre - 06.01.2010

Za nju..........

Fališ mi.....tako želim da te nađem. Da koračamo usamljeni kakvim šumskim proplankom po mesečini. Da sedimo ispod vekovima obgrljenog hrasta koji u korenju krije izvor najhladnije i najbistrije vode. Da slušamo njegov žubor u tami i da ima tek toliko svetla da mogu da uhvatim odsjaj sreće u tvojim očima. Da zavaljeni uz hrapavu koru utonemo u magiju noći.

Ako nam ne daju jedan ovakav svet neka nas kao nepodobne zatvore u kakvu luudnicu. Neka nas sklone da im ne narušavamo utonulost i prazninu njihovog nasilno iznijansiranog sivila. Neka nas strpaju tamo ako tako žele. u stvari ogradiće sebe u ta četiri zida a ne nas. Oni će ostati zarobljeni tamo spolja u svojoj iluziji života, a nama ću ja stvoriti jedan novi univerzum, koji će iako izmaštan biti realniji od svega. Stvoriču Eden iznova........

Samo za nas dvoje. Nećemo nikoga pustiti unutra. Šta vredi muziku dati nekome ko će je samo analizirati i u njoj videti puku matematiku ritma i melodije. Vredi li voleti one koji vole jedino sebe? Zar traćiti poetiku na one koji ne umeju srcem da je osete? Nemaju tamo unutra šum mora, fijuk vetra u šumi, zvuk letnje kiše na sušom ispucalom tlu. U srcima čuvaju samo svoju sujetu i kalup za maske iza kojih se kriju. Ne nećemo im dozvoliti da skrnave naš svet!!!

U osnovi tkanja biće puls krvi u mojim damarima i samo ti čija krv u na istoj frekvenciji vibrira, samo ti čije grudi u istom ključu drhte češ nači ulaz tamo. lozinka če biti čežnjiv pogled pod vedrinom noći u srebru mesečine. Ako zaista postojiš onda ćemo za ostale biti poslednji ludaci, poslednje dvorske lude koje veruju u apsolutnu i svesadržajnu ljubav. Plesaćemo našu igru kojoj niko drugi neće poznavati korake.

A reći ću ti i ko sam ja. Sin vetra nemirnog i varljivog. Mati mi je Luna srebronosna. Dete sam noći i imam me svuda gde se priroda javlja. Ja sam poslednji od roda medveda ogromnih koji su nekada šumama lutali. Današnji medvedi su njihova bleda umanjena sen. Star sam koliko i najstarije drvo koje možeš pronaći. Poznajem govor vetra i razumem jezik same zemlje. ja sam kralj svih pajaca. Vrhovna dvorska luda. Onaj koji u noći tuži za svime što nestaje u ovom svetu. Onaj koji razgovara sa kosmosom, jer i on je naposletku jedan ogromni i usamljeni organizam. Šašavko, blesan, večito dete (ono što imam u sebi nikakav bol ne sme da sprži i uništi) i vetropir..........

Evo i šta ti nudim, srećo. Taj svet skrojen za nas. Svoju magiju slaganja slika i stvaranja iluzije bilo kog pejzaža koji bi želela videti. Svoje srce koje, ikao puno ožiljaka i nekih davnih rana, nije očvrslo i i dalje ume bezrezervno da voli i da se daje. Svoje medveđe zagrljaje. Svoje ruke koje,skromno cenim, umeju predivno da miluju. Nudim ti noći ispunjene strašću i zore dočekane u slatkoj iscrpljenosti. Oštre zube koji su u stanju da pregrizu vratnu arteriju svakome ko se drzne da ti smeta a opet umeju nežno da grickaju tvoju usnu na kraju poljupca. Nudim i uši koje umeju zaista da saslušaju. I ono mesto na mojim grudima gde možeš spustiti glavu kada te zagrlim i biti sigurna od svega. Takođe razumevanje, poštovanje, spontanost, strpljenje........Nudim zapravo se što je od mene ostalo i sve što tek treba da postanem.

Nudim ali i tražim. Hoću da se i ti potpuno i bezrezervno predaš. Da zaboraviš sve koji su te ikada povredili i odmah prepoznaš da ja nisam jedan od njih. Moraš da me voliš svim srcem i dušom. Da ti ne smeta moja razneženost sa kojom ponekada preteram. Da umeš kad je loše da me sakriješ u svom krilu i neumorno češkaš po kosi dok mi ne bude bolje. Da mi apsolutno veruješ od samog početka. Prestar sam draga moja da se igram igara poverenja. Moraš da imaš neograničenog sluha za moje neracionalne trenutke, ne brini ako me voliš vremenom će i oni nestati. Moraš me naučiti ponovo da plačem. Nekada davno sam odlučio da nastavim da živim, ali da nikada više i nikome ne pružim zadovoljstvo da vidi moje suze.

Ako stvarno postojiš i želiš me ovakvog kakav sam.... Tu sam i čekam te!!! Ako ne, moraću i tebe da stvorim u svojoj glavi i konačno i apsolutno izgubim vezu sa realnošću!

another whateverlike day

Čekam da bude izvučen moj broj. 16 je ovog puta. Gledam srećnike koji su krojači svoje sopstvene sudbine pa lepo uzimaju taxi, ali meni je to polovina dnevnice tako da jbg. Stojim na zelenjaku i mrznem se zajedno sa ošugalim kerom koji samo što nije crkao od hladnoće.

Stižem na svoju stanicu. Kupiču hleb i litru mleka(pored pečuraka na žaru jedini neholesterolski obrok koji praktikujem). Kod kuće dok flegmatično prežvakavam hleb, neki bi rekli i kruh, i zalivam ga mlekom pregledam šta se novo izdešavalo u raznim cybermatrixima. Na FB gomila ljudi (pitam se spavaju li ikad i koj će im moj da se bude ovako rano).

Ona nije online, idem da spavam...............

pet - 25.12.2009

Rekvijem za dušu

Seta mi je noćas obgrlila misli. Ne tuga. Ne nikakav lični bol. Ali misli mi bludniče oko nekih divnih a u minulim vremenima izgubljenim stvarima. Malo nas je ostalo koji stvano osećamo. Sve mi se nekako čini da većina samo po nekoj inerciji priča o ljubavi, sreći, entuzijazmu, emotivnom bolu i čemu već. Sve to oko sebe vidim kao da je bleda senka. Kao da ljudi oko mene govore o ljubavi zato što su to naučili iz poezije i literature. Kao da mimeziraju to što je nekada bilo.

Sve ideologije su mrtve. Ne postoji revolt i bunt. Nema bilo samo da bi ma čime ispunili svoje živote. Nema više velikih priča ni dela. Svi su okrenuti sebi i kolektivna je ostala jedino apatija. Nenašavši sitost duha u smenjivanju velikih šarenih laža, ljudi su se nekada okrenuli individualizmu. Mešavina univerzalnih znanja i ličnih istina je ispala ništa do splačina konfuzije. I ostao je samo osećaj dezorijenosti. boja sivila i konstantna usamljenost premazana strahovima. Ovo je od nas napravilo neiskrene podražavaoce emotivnosti. Negde usput smo izgubili sposobnost da osetimo onaj pravi intenzitet.

Setan sam dakle zbog velikih dela i priča iz pro&scaron;losti. Osećam se kao don Kihot koji ne nalazi smisao u svom vremenu i beži u neka davna. Samo danas ni vetrenjaća nema da na njih jurim i sve što bih kao neprijatelja postavio čini mi se suviše umrtvljeno i nepoetično.

Sećaću se noćas i odavati pomen raznim likovima (bez obzira na to da li su nekada postojali pa priče po njima nastale ili su oni nastali u pričama). Te mi priče deluju iskrenije od svega što oko sebe vidim i svega što današnji ljudi pokušavaju da prodaju pod okriljem velikih reči.

Veliki poglavica Apača naređuje poslednji juriš iako zna da on nosi samo smrt. Hrabri muževi umiru dok golim noževima jurišaju na zavese puščane i topovske paljbe. Okusili su u šta će se njihov svet pretvoriti i ne žele da budu deo toga. Smrt je a njih jedina preostala sloboda..........

Svi vudu vračevi organizuju poslednji ritual. Poslednji ples u čast barona Samdi-ja. Poslednja žrtva su oni sami i svo njihovo znanje.

Poslednji samuraj meditira gledajući u lotosov cvet. Sklapa oći tako da na unutrašnjoj strani kapaka ostane urezana slika plemenitog cveta i otvara svoju utrobu jednim odsečnim potezom sečiva. Nema više ni jednog dostojnog protivnika da na njemu okuša svoju veštinu.

Poslednji pravi ljubavnici u trenutku orgazma kidaju zubima jedno drugom vratne arterije. Krv se meša sa slatkastim pomamnim znojem i nestaje u satenu iste boje.

Muze nestaju i blede. Odnosi ih dašak vetra u nepovrat. Nemaju kome više da daju inspiraciju.

Mesec gubi sneni odsjaj i postaje samo kugla koja reflektuje svetlost.

Nekada moćna Nuit postaje samo tamni deo dana.

Poezija je odavno sva ispisana mada će mimikričari prepisivati i preslagati iste metafore.

Satir je pao kao žrtva filozofije i pita se čemu sve to? Dionizija muče mamurluci. Zelenu vilu je neko nehotično zgazio ni ne primećujući je na ivici blatnjave bare, umornih krila. Večito razigrani Meskalito olinjalog krzna šeni iza lokalne pijačne mesare za pokoju kost ni ne sećajući se ko je nekada bio.

I ja sam umoran idem na počinak.............................

sub - 05.12.2009

sensei of a Sensei

Moj prijatelj živi na tamnoj strani Titana. pobegao je tamo od učmalosti i gluposti i navrati povremeno samo da bi popričao samnom po koju rakijicu. Pre mnogo godina sam ga proglasio svojim sensei-em. Za sve osim mene je on uglavnom previše apstraktan. Pa kad je usamljen od izolacije navrati da ćaskamo. U poslednje vreme sve više ćutimo pošto smo sve jedan drugome odavno rekli. On je odavno prestao da razmišlja, nema više o čemu.

Nemojte pogrešno da me shvatite nije on neki mrzovoljni pustinjak, pre sam ja takav. On i dalje ima entuzijazma da se brine oko sveta i trudi se da razume druge. Ja odavno ne. Vrlo često ne razumem ni samog sebe.

Sluša Pink Floyd. Ima sve njihove ploče (originale, ne jugotonove kopije). Zna uglavnom da skida njihove stvari na gitari ili usnoj harmonici. Ja znam sve tekstove pa dok on svira pevam. Jedino je on pročitao knjiga koliko i ja (možda i više pošto je stariji).

On zna ko su trakavci mada postaje polako jedan od njih. Jednom sam mu odsekao glavu mačem a on se samo nasmejao. To je bio moj najveći poraz.

Ljuti se kada mu kažem da znam da ću umreti pre njega. Buni se i kaže da treba da on prvi umre jer je stariji. Objasnio sam mu da sveća koja intezivnije gori progori ranije iako je kasnije zapaljena.

Često ga zovem Gimli, sin Gloinov. Pošto pije kao on i voli niske i buckaste žene. On sebe naziva Kir Stefan od Savaota. Ima sličnosti i sa njime.

Jedina je osoba koja zna početak "Sto godina samoće" Zna čak i šta znači "prvi je vezan za drvo, a poslednjeg će odneti mravi".

Od mene je naučio šta je uzor i gde se nalazi Amber. Za razliku od mene ne ume da koristi Adute.

Jednoga dana će otići u neki drugi univerzum, mislim da se taj dan bliži.........